МАСТЕР АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ
Акредитација 2022. година
Заједнички студијски програм мастер академских студија „Војноиндустријско инжењерство“ Факултета инжењерских наука Универзитета у Крагујевцу и Војне академије Универзитета одбране у Београду садржи све елементе утврђене Законом.
Студијски програм „Војноиндустријско инжењерство“ је програм мастер академских студија који траје једну годину, има укупно 60 ЕСПБ бодова. Академски назив који студенти стичу завршетком овог студијског програма је „мастер инжењер индустријског инжењерства“.
Упис кандидата се врши на основу заједничког конкурса који расписују реализатори заједничког студијског програма. Услови уписа на студијски програм и други најбитнији елементи студијског програма и режима студија су прописани Статутом Факултета инжењерских наука, Статутом Војне академије и Правилником о режиму основних и мастер академских студија Факултета инжењерских наука. Услови за упис су завршена четворогодишња средња школа и положен пријемни испит из математике. Редослед кандидата за упис утврђује се на основу општег успеха постигнутог у средњем образовању и резултата постигнутих на пријемном испиту. Студијским програмом су прописани обавезни и изборни предмети. Такође, студијским програмом предвиђена је стручна пракса, студијски истраживачки рад на теоријским основама завршног (мастер) рада и израда завршног (мастер) рада.
Списак предмета дат је у Водичу за студенте, а детаљнији опис је доступан у Књизи предмета.
Циљ студијског програма је да мастер инжењер индустријског инжењерства буде оспособљен да интегрише и примени стечена знања и специфичне когнитивне и интелектуалне вештине у мултидисциплинарном контексту при решавању, како тривијалних инжењерских проблема, тако и захтевнијих проблема истраживања и развоја. Овај ниво студија подразумева ужу специјализацију, која се стиче одређеним избором (препорученим или својевољно изабраним) групе предмета из ширег изборног подручја предмета курикулума (понуђен је шири скуп могућих компетенција/ специјализација).
Циљ је да се студент похађањем студијског програма оспособи да:
- разматра техничко-технолошка и научна питања из праксе, разуме проблеме, формулише их и саопшти другима,
- анализира инжењерске и технолошке проблеме и предлаже решење,
- разуме утицаје и релације између концепта пројектовања и животног циклуса производа,
- адекватно извести, писмено као и вербално адекватним техничким језиком и терминологијом, путем резултата и примера из праксе, о предностима нових идеја и иновација,
- комуницира са својим радним окружењем на матерњем и енглеском језику,
- самостално проширује и примењује стечена знања,
- стекне увид у комплексне процесе доношења одлука,
- развије самопоуздан, непристрастан и истраживачки прилаз проучавања проблема,
- стекне увид у аспекте дугорочног развоја,
- ради у тиму и/или да води тим,
- стекне увид у етичке аспекте инжењерске професије,
- стекне увид у структуру и функционисање предузећа кроз важеће економске и социолошке односе и успостављени квалитет управе (менаџмента),
- буде свестан могућих импликација његових професионалних активности на безбедност, екологију, итд.,
- ради у интернационалном окружењу (кроз проширивање сопствених социјалних, културних оквира, језичких и комуникационих вештина – а које се стичу и кроз тимски рад студената и кроз студијске боравке у иностранству),
- разуме ефекте нових развоја у техници и науци на радно окружење, друштво, али и животну средину,
- стекне потребне дедуктивне вештине,
- стекне репрезентативна знања инжењерских и технолошких дисциплина, метода и алата, са нагласком на математичко моделирање и системски прилаз,
- стекне способност пројектовања и извођења експеримената, као и способност анализе и представљања резултата,
- влада апстрактним начином размишљања који са лакоћом може да примени на конкретном случају,
- оперативно влада системским инжењерским техникама, које укључују полазе од тржишно оријентисаних потреба, функционално-техничких спецификација, идејних техничких решења, и обухватају поступке итеративног пројектовања тј. анализу, синтезу, оптимизацију, конструкцију, испитивање (нпр. симулацијом) и евалуацију.
Један од посебних циљева, који је у складу са циљевима образовања стручњака на Војне академије Универзитету одбране, је развијање свести код студената за потребом личног доприноса развоју система одбране и друштва у целини.
Савладавањем студијског програма студент стиче следеће опште компетенције:
- влада проширеним и продубљеним фундаменталним знањима стеченим на основним академским студијама, што обезбеђује основу и могућност за оригиналан развој и/или примену идеја, често и у истраживачком контексту,
- примењује знање, разуме проучаване феномене, стиче вештине решавања инжењерских проблема у новом или непознатом окружењу унутар ширег или мултидисциплинарног контекста специјализоване области студија,
- примењује сложене методе, инструменте и уређаје релевантне за област индустријског инжењерства, као основу за научна и примењена истраживања,
- има развијене комуникационе способности и спретности за сарадњу са ужим социјалним и међународним окружењем,
- схвата принципе анализе, синтезе и предвиђања решења и последица, тако да је у стању да саопшти сопствене закључке, јасно засноване на рационалним разлозима и оперативним знањима, и то јасно и недвосмислено како професионалцима из предметне области, тако и онима који то нису,
- влада вештинама учења и усвајања нових методологија и концепата, тако да у великој мери може самостално да усмери, организује и постигне проширење стечених знања и компетенција независно од наставка свог формалног образовања.
Савладавањем студијског програма студент стиче следеће предметно-специфничне компетенције:
- темељно познавање и разумевање особености војноиндустријског инжењерства,
- способност решавања конкретних проблема уз употребу научних метода и поступака,
- способност самосталног рада у истраживању, развоју, пројектовању и одржавању система наоружања интегрисаних на мобилне платформе,
- способност самосталног рада у истраживању, развоју, пројектовању и одржавању система наоружања, муниције и војне опреме,
- поседовање знања о условима и механизмима експлозивног разлагања и особина експлозивних материја,
- владање инструменталним техникама за праћење брзине корозије метала у лабораторијским и теренским условима,
- способност да интегрише знања и користи их у комплексном проблемском окружењу, да формулише исправне судове и закључке и на основу некомплетних или ограничених информација, али укључујући у свему томе и рефлексију изграђених социјалних и етичких одговорности,
- праћење и примена новина у области војноиндустријског инжењерства,
- способност употребе информационо-комуникационих технологија у овладавању знањима у области војноиндустријског инжењерства.
Опис исхода учења
Похађањем студијског програма студент проширује и продубљује стечену основу инжењерских знања, вештина и искустава са претходног нивоа студија, и стиче специјализована знања, вештине и искуства која треба да га учине самопоузданим и способним да индивидуално и у тиму допринесе развојним и истраживачким пословима, али и решавању конкретних проблема из области војноиндустријског инжењерства и релевантних интердисциплинарних и мултидисциплинарних области. У смислу исхода као изјаве шта се жели да студент зна, разуме, и може да уради по завршеном студијском програму, очекивани исходи учења су следећи:
- владање знањима и вештинама у области војноиндустријског инжењерства на нивоу дипломских академских студија које прописују документи земаља ЕУ, али и у контексту потреба одбрамбене индустрије,
- суштинско познавање и разумевање свих врста система наоружања, убојних средстава и војне опреме, као основе за извршавање функционалних – инжењерских и организационих задатака,
- решавање конкретних проблема у процесу развоја, експлоатације и одржавања средстава (анализа и праћење стања, периодичне контроле квалитета, технички прегледи и сл.) применом и трансфером знања стечених током студија,
- решавање конкретних техничких проблема током модернизације борбених средстава,
- праћење и активна и креативна примена свих стручних и научних достигнућа из подручја система наоружања и убојних средстава,
- решавање конкретних проблема у процесу складиштења борбених средстава (проблематика основног одржавања, манипулација, конзервација, транспорт и снабдевање),
- овладавање методама и алатима за анализу, синтезу, пројектовање и производњу: CAD, CAM, CAE, FEA, FMEA и другим специјализованим рачунарским алатима и програмима, првенствено у циљу развоја, конструкције, праћења и анализе стања борбених средстава,
- владање специфичним знањима и вештинама која стиче кроз лабораторијски рад, студијски истраживачки рад, рад на пројектним задацима и стручну праксу, а што обухвата: познавање инструментације, информационих технологија, техничких средстава и елемената, битних концепата системског инжењерства (у смислу интеграције система), производње и одржавања, организације и других предметно специфичних области,
- стицање вештине примењивања сложених метода, инструмената и уређаја у циљу решавање конкретних – техничких проблема модернизације борбених средстава,
- квалитетно праћење и погодна примена свих новина из подручја дијагностике, репарације, површинске заштите,
- стицање вештине управљања и вођења сложене комуникације, интеракције и сарадње са другима из различитих друштвених група узимајући у обзир индустрију и тржиште,
- стицање способности планирања и реализације научних и/или примењених истраживања што подразумева узимање у обзир економских, еколошких, организационих и друштвено социјалних релација.
Акредитација 2015. година
Студијски програм мастер академских студија Војноиндустријско инжењерство акредитован је Уверењем Комисије за акредитацију и проверу квалитета Републике Србије бpoj: 612-00347/2015-04 од 20.03.2015. године.
Студијски програм траје једну годину (60 ЕСПБ), припада пољу техничко-технолошких наука и даје академски назив „мастер инжењер индустријског инжењерства–војноиндустријско инжењерство“.
Услови за упис: Право на упис имају сви студенти који су завршили основне четворогодишње академске студије на Факултету инжењерских наука Универзитета у Крагујевцу или неком другом факултету са сродним студијским програмом, при чему су остварили најмање 240 ЕСПБ.
Услови уписа на студијски програм и други најбитнији елементи студијског програма и режима студија су прописани Статутом и Правилником о режиму основних и мастер студија Факултета инжењерских наука.
Поред полагања испита, предвиђена је и реализација стручне праксе, као и израда мастер рада.
Списак предмета дат је у Водичу за студенте, а детаљнији опис је доступан у Књизи предмета.
По завршетку мастер студија Војноиндустријског инжењерства очекивани исходи учења су:
- владање знањима и вештинама у области машинског инжењерства на нивоу дипломских академских студија које прописују документи земаља ЕУ, али и у контексту потреба одбрамбене индустрије;
- суштинско познавање и разумевање свих врста класичног наоружања и борбених средстава као основе за извршавање функционалних – инжењерских и организационих задатака;
- решавање конкретних проблема у процесу складиштења борбених средстава (проблематика основног одржавања, манипулација, конзервација, транспорт и снабдевање);
- владање методама и алатима за анализу, синтезу, пројектовање и производњу: CAD, CAM, CAE, FEA, FMEA и другим специјализованим рачунарским алатима и програмима;
- владање специфичним знањима и вештинама која се стичу кроз лабораторијски рад, студијски истраживачки рад, рад на пројектним задацима и стручну праксу, а што обухвата: познавање инструментације, информационих технологија, техничких средстава и елемената, битних концепата системског инжењерства (у смислу интеграције система), производње и одржавања, организације и других предметно специфичних области;
- владање стеченим знањима у контексту („знање као способност доласка до информације и њене креативне употребе“);
- решавање конкретних – техничких проблема модернизацијом борбених средстава;
- квалитетно праћење и погодна примена свих новина из подручја дијагностике, репарације, површинске заштите;
- овладавање информационим технологијама, првенствено у циљу праћења и анализе стања борбених средстава;
- владање ширим контекстом сагледавања инжењерских и истраживачких проблема, што подразумева узимање у обзир економских, еколошких, организационих и друштвено социјалних релација.
