МАСТЕР АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ
Студијски програм мастер академских студија Војноиндустријско инжењерство акредитован је Уверењем Комисије за акредитацију и проверу квалитета Републике Србије бpoj: 612-00347/2015-04 од 20.03.2015. године.
Студијски програм траје једну годину (60 ЕСПБ), припада пољу техничко-технолошких наука и даје академски назив „мастер инжењер индустријског инжењерства–војноиндустријско инжењерство“.
Услови за упис: Право на упис имају сви студенти који су завршили основне четворогодишње академске студије на Факултету инжењерских наука Универзитета у Крагујевцу или неком другом факултету са сродним студијским програмом, при чему су остварили најмање 240 ЕСПБ.
Услови уписа на студијски програм и други најбитнији елементи студијског програма и режима студија су прописани Статутом и Правилником о режиму основних и мастер студија Факултета инжењерских наука.
Поред полагања испита, предвиђена је и реализација стручне праксе, као и израда мастер рада.
Списак предмета дат је у Водичу за студенте, а детаљнији опис је доступан у Књизи предмета.
По завршетку мастер студија Војноиндустријског инжењерства очекивани исходи учења су:
- владање знањима и вештинама у области машинског инжењерства на нивоу дипломских академских студија које прописују документи земаља ЕУ, али и у контексту потреба одбрамбене индустрије;
- суштинско познавање и разумевање свих врста класичног наоружања и борбених средстава као основе за извршавање функционалних – инжењерских и организационих задатака;
- решавање конкретних проблема у процесу складиштења борбених средстава (проблематика основног одржавања, манипулација, конзервација, транспорт и снабдевање);
- владање методама и алатима за анализу, синтезу, пројектовање и производњу: CAD, CAM, CAE, FEA, FMEA и другим специјализованим рачунарским алатима и програмима;
- владање специфичним знањима и вештинама која се стичу кроз лабораторијски рад, студијски истраживачки рад, рад на пројектним задацима и стручну праксу, а што обухвата: познавање инструментације, информационих технологија, техничких средстава и елемената, битних концепата системског инжењерства (у смислу интеграције система), производње и одржавања, организације и других предметно специфичних области;
- владање стеченим знањима у контексту („знање као способност доласка до информације и њене креативне употребе“);
- решавање конкретних – техничких проблема модернизацијом борбених средстава;
- квалитетно праћење и погодна примена свих новина из подручја дијагностике, репарације, површинске заштите;
- овладавање информационим технологијама, првенствено у циљу праћења и анализе стања борбених средстава;
- владање ширим контекстом сагледавања инжењерских и истраживачких проблема, што подразумева узимање у обзир економских, еколошких, организационих и друштвено социјалних релација.
